Friday, September 01, 2006

Al Kaida u Bosni i na Kosovu

АЛ КАИДА НА НАЈВИШЕМ НИВОУ, У БОСНИ И НА КОСОВУ

ОПШТЕПОЗНАТЕ ТАЈНЕ ВЕЗЕ
Вести о сваком „најновијем снимку Бин Ладена” хитро и нашироко преносе на хиљаде медија широм света, почев од оних најмоћнијих. Међутим, таква покривеност је потпуно изостала у случају једне друге, изузетно важне вести која се тицала Бин Ладена. У питању је сведочење британске новинарке Ив-Ен Прентис пред Хашким трибуналом. У тренутку када је открила да је, заједно са новинаром „Шпигла”, видела Осаму Бин Ладена како улази у кабинет покојног лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића у новембру 1994. године, председавајући судија ју је нагло прекинуо, не дозволивши да доврши реченицу. Готово сви трагови о том исказу доцније су уклоњени. Шта нам показује дисциплиновани мук светских медија о том случају? Пише: др Срђа ТрифковићЏи­хад се на­ста­вља и рат про­тив Аме­ри­ке не­ће би­ти огра­ни­чен са­мо на Ирак, по­ру­чу­је Оса­ма Бин Ла­ден у јед­ном од сво­јих недавних сни­ма­ка. При том је вођа ал-Каиде обе­ћао да ни­ка­да не­ће би­ти ухва­ћен жив и – им­пли­цит­но не­ги­ра­ју­ћи би­ло ка­кве ве­зе из­ме­ђу Ал Ка­и­де и бив­шег ирач­ког ли­де­ра – оп­ту­жио аме­рич­ке сна­ге за „вар­вар­ска” де­ла у Ира­ку, упо­ре­ди­ва са они­ма ко­ја је по­чи­нио Са­дам Ху­се­ин. Де­ло­ви сним­ка об­ја­вље­ног на сај­ту по­ве­за­ном са Ал Ка­и­дом, пр­во­бит­но су еми­то­ва­ни на Ал Џа­зи­ри, ка­да је и ЦИА по­твр­ди­ла да глас за­и­ста при­па­да Бин Ла­де­ну. Вест о још јед­ном сним­ку Бин Ла­де­на, као и обич­но, хи­тро је пре­не­ло на хи­ља­де ме­ди­ја у Аме­ри­ци и остат­ку све­та. Та­ква по­кри­ве­ност је при­мет­но не­до­ста­ја­ла у слу­ча­ју јед­не дру­ге, мно­го ин­те­ре­сант­ни­је ве­сти ко­ја се ти­ца­ла Бин Ла­де­на, ве­сти ко­ја је или слу­чај­но пре­ви­ђе­на или сми­шље­но иг­но­ри­са­на од стра­не нај­ве­ћих свет­ских ме­ди­ја. У пи­та­њу је све­до­че­ње јед­не мо­је ста­ре по­зна­ни­це, бри­тан­ске но­ви­нар­ке Ив-Ен Прен­тис, ко­ја се зи­мус (3. фе­бру­а­ра) по­ја­ви­ла као све­док од­бра­не на су­ђе­њу Ми­ло­ше­ви­ћу у Ха­гу. Ни после седам месеци појединости о овом изузетно занимљивом случају нису познати јавности. Наиме, пред­се­да­ва­ју­ћи судског већа, су­ди­ја Па­трик Ро­бин­сон, из­не­на­да је пре­ки­нуо ње­но све­до­че­ње у тре­нут­ку ка­да је изјавила да је ви­де­ла Оса­му Бин Ла­де­на ка­ко ула­зи у кабинет по­кој­ног бо­сан­ског пред­сед­ни­ка Али­је Изет­бе­го­ви­ћа, у но­вем­бру 1994. го­ди­не. И пре не­го што је ус­пе­ла да на­ста­ви исказ, ту­жи­лац Џе­фри Најс је уло­жио при­го­вор и су­ди­ја Ро­бин­сон је пре­ки­нуо њено све­до­че­ње, на­звав­ши га „ире­ле­вант­ним”. Сва­ки ис­ку­сни ме­диј­ски про­фе­си­о­на­лац ви­део би ову вест као по­тен­ци­јал­ни ма­те­ри­јал за пр­ву стра­ну. Да ли се то за­и­ста до­го­ди­ло, да ли је за­и­ста Бин Ла­ден то­ком бо­сан­ског ра­та при­мљен у Са­ра­је­ву на нај­ви­шем ни­воу? Шта је за­пра­во он та­мо ра­дио? Ко­је су им­пли­ка­ци­је тог са­стан­ка, ако је до ње­га за­и­ста до­шло? Ко­ли­ко је сам све­док по­у­здан? И, можда нај­ва­жни­је од све­га, за­што је три­бу­нал за­у­ста­вио ње­но све­до­че­ње? Пр­ва па­жње вред­на чи­ње­ни­ца је да ни после седам месеци није доступан зва­нич­ни тран­скрипт све­до­че­ња го­спо­ђе Прен­тис. Сајт Ме­ђу­на­род­ног кри­вич­ног су­да за бив­шу Ју­го­сла­ви­ју и да­ље шту­ро на­во­ди да је „све­док Ив-Ен Прен­тис (но­ви­нар и ре­пор­тер то­ком ре­ле­вант­ног пе­ри­о­да) би­ла ис­пи­та­на од стра­не оп­ту­же­ног, за­тим уна­кр­сно ис­пи­та­на од стра­не Ту­жи­ла­штва и до­дат­но ис­пи­та­на од стра­не оп­ту­же­ног”. Из­во­ри бли­ски ти­му од­бра­не су не­зва­нич­но об­ја­ви­ли кра­так пре­глед ње­ног све­до­че­ња, у ко­јем се ка­же да је за­у­ста­вље­на на­кон што је из­ја­ви­ла да је, „док је че­ка­ла у Изет­бе­го­ви­ће­вом фо­а­јеу, за­јед­но са но­ви­на­ром Шпи­гла, ви­де­ла ка­ко се Оса­ма Бин Ла­ден до­во­ди у Изет­бе­го­ви­ћев ка­би­нет”. Ову тврд­њу ни­су де­ман­то­ва­ли ни суд ни са­ма го­спо­ђа Прен­тис. Кре­ди­би­ли­тет све­до­ка је по­твр­ђен ње­ном им­пре­сив­ном би­о­гра­фи­јом. Из­ве­шта­ва­ла је са Бал­ка­на за лон­дон­ски Ti­mes, као но­ви­нар на пр­вој ли­ни­ји – не као онај ме­диј­ски чо­пор из „Холидеј Ина” – и ри­зи­ко­ва­ла свој жи­вот под НАТО бом­ба­ма на Ко­со­ву 1999, када је њен возач погинуо а она била теже рањена. Ње­на ис­ку­ства су ре­зул­то­ва­ла јед­ном од нај­бо­љих књи­га о ра­то­ви­ма ју­го­сло­вен­ског рас­па­да, об­ја­вље­них на би­ло ком је­зи­ку. ЧУ­ДО­ВИ­ШТЕ КАО КУЋ­НИ ЉУ­БИ­МАЦ - Ве­за из­ме­ђу Изет­бе­го­ви­ћа и Оса­ме Бин Ла­де­на је већ ви­ше го­ди­на по­зна­та на­шим чи­та­о­ци­ма и не­ма по­тре­бе за до­дат­ним об­ја­шње­њи­ма. По­зна­та је и аме­рич­кој вој­сци: су­прот­но од званичне про­па­ган­де, „пред­сед­ник Изет­бе­го­вић и ње­го­ви сплет­ка­ро­ши из­гле­да да скри­ва­ју мно­го дру­га­чи­је на­ме­ре и ци­ље­ве”, за­кљу­чио је још 1995. пот­пу­ков­ник Џон Е. Среј у сту­ди­ји ра­ђе­ној за Центар за ис­тра­жи­ва­ње стра­них оружаних снага у Пен­та­го­ну (Про­да­ја бо­сан­ског ми­та Аме­ри­ци: ку­пац не­ка се чу­ва).Слич­не ин­фор­ма­ци­је су у сво­је вре­ме про­цу­ри­ле чак и у не­ким ma­in­stre­am ме­ди­ји­ма, у Ва­шинг­тон По­сту на при­мер, ко­ји је но­вем­бра 1995. го­ди­не из­ве­стио да „је­згро Бин Ла­де­но­ве мре­же на Бал­ка­ну пред­ста­вља­ју ве­те­ра­ни ел Муџахид бри­га­де, му­џа­хе­дин­ске јединице Ар­ми­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не”, ме­ђу ко­ји­ма су и „до­бро­вољ­ци из це­лог ислам­ског све­та чи­ји је про­лаз до Бо­сне ор­га­ни­зо­ва­ла Ал Ка­и­да“:„Ова је­ди­ни­ца се ис­ти­ца­ла сво­јом спек­та­ку­лар­ном су­ро­во­шћу пре­ма хри­шћа­ни­ма, укљу­чу­ју­ћи од­ру­бљи­ва­ње гла­ва за­тво­ре­ни­ци­ма уз скан­ди­ра­ње Ала­ху. El Mo­u­ja­hed бри­га­да је би­ла ра­сад­ник из ко­јег су се по Евро­пи и Се­вер­ној Аме­ри­ци ра­ши­ри­ли ме­ђу­на­род­ни те­ро­ри­сти. Бри­гад­ни ка­дар до­био је бо­сан­ско др­жа­вљан­ство и но­ве па­со­ше, баш као и сам Бин Ла­ден.“ То­ли­ко о то­ме да ли су Изет­бе­го­вић и Бин Ла­ден има­ли раз­ло­га за са­ста­нак. Оста­је са­мо јед­но не­раз­ре­ше­но пи­та­ње: За­што је суд цен­зу­ри­сао го­спо­ђу Прен­тис? Пре­ма све­му што зна­мо, Ме­ђу­на­род­ни кри­вич­ни суд за бив­шу Ју­го­сла­ви­ју је ква­зи-суд­ска по­ли­тич­ка ин­сти­ту­ци­ја ко­ја де­ла у скла­ду са же­ља­ма сво­јих до­на­то­ра. Мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти да раз­лог цен­зу­ри­са­ња го­спо­ђе Прен­тис ле­жи у то­ме што аме­рич­ка вла­да, и на­кон свих ових го­ди­на, не же­ли да ње­на ве­за са ра­зно­ра­зним му­сли­ман­ским шти­ће­ни­ци­ма бу­де от­кри­ве­на.Упор­но при­кри­ва­ње ове ве­зе је 18. фе­бру­а­ра про­ко­мен­та­ри­сао и је­дан амерички кон­тра­о­ба­ве­штај­ни ана­ли­ти­чар, ко­ји се умо­рио од стал­них те­о­ри­ја за­ве­ре по­ве­за­них са Бин Ла­де­ном. „Мно­го не­га­тив­ни­је од ових спе­ку­ла­ци­ја,” пи­ше он, „је­су ве­о­ма ствар­не ве­зе из­ме­ђу Ва­шинг­то­на и ислам­ских џи­ха­ди­ста на Бал­ка­ну то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на”: „Из­ве­штај Ко­ми­си­је о 11. сеп­тем­бру на­го­ве­шта­ва ову везу спо­ми­ња­њем по­сто­ја­ња ће­ли­ја Бин Ла­де­но­ве мре­же у За­гре­бу и Са­ра­је­ву под велом до­бро­твор­них ор­га­ни­за­ци­ја. У ства­ри, аме­рич­ка вла­да се упу­сти­ла у ве­ли­ку тај­ну опе­ра­ци­ју убацивања ислам­ских бо­ра­ца на Бал­кан, добрим де­лом ве­те­ра­на ав­га­ни­стан­ског ра­та, све са ци­љем под­ри­ва­ња Ми­ло­ше­ви­ћа. ,Ем­бар­го на оруж­је’ ко­ји је на­мет­ну­ла аме­рич­ка вој­ска био је ма­ска за ову ак­тив­ност... На крају се Фран­кен­штај­но­во чу­до­ви­ште отр­гло кон­тро­ли свога твор­ца.” ЗА­БЛУ­ДЕ ДР ФРАН­КЕН­ШТАЈ­НА - Је­ди­на гре­шка у на­ве­де­ној тврд­њи је су­ге­сти­ја да се чу­до­ви­ште отр­гло кон­тро­ли. Упра­во су­прот­но: тво­рац се и да­ље на­да да ће об­у­зда­ти чу­до­ви­ште, на­чи­ни­ти га ла­ко упо­тре­бљи­вим по­пу­шта­ју­ћи и ла­ска­ју­ћи му. Исти тај из­ве­штај по­во­дом 11. сеп­тем­бра, на при­мер, твр­ди да Аме­ри­ка „бра­ни сво­је вред­но­сти” по­др­жа­ва­ју­ћи ци­ље­ве му­сли­ма­на ши­ром све­та: „Сје­ди­ње­не Др­жа­ве су бра­ни­ле, и бра­не још увек, му­сли­ма­не од ти­ра­на и кри­ми­на­ла­ца у Со­ма­ли­ји, Бо­сни, на Ко­со­ву, у Ав­га­ни­ста­ну и у Ира­ку. Уко­ли­ко Аме­ри­ка не би де­ло­ва­ла агре­сив­но да се­бе де­фи­ни­ше у ислам­ском све­ту, екс­тре­ми­сти ће ра­до ура­ди­ти тај по­сао за нас.” Вред­но за­па­жа­ња, исти из­ве­штај при­зна­је да је „при­прем­ни рад за ус­по­ста­вља­ње гло­бал­не те­ро­ри­стич­ке мре­же за­по­чет” (стр. 58) то­ком бал­кан­ског кон­флик­та де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. А ипак, ко­ми­си­ја је за­вр­ши­ла из­ве­штај пре­по­ру­ком за про­ши­ре­ње про-ислам­ских ин­тер­вен­ци­ја на­лик оним у Бо­сни и на Ко­со­ву. Ова очи­глед­на ап­сурд­ност мо­ра би­ти раз­мо­тре­на у ши­рем кон­тек­сту. Пре­ма Џеј­мсу Џа­тра­су, ду­го­го­ди­шњем ана­ли­ти­ча­ру у Ре­пу­бли­кан­ском ко­ми­те­ту аме­рич­ког Се­на­та, мо­ра­мо по­ћи од тен­ден­ци­ја у аме­рич­кој гло­бал­ној по­ли­ти­ци ко­је ста­ју у јед­ну реч –хе­ге­мо­ни­ја: „Ово се не од­но­си са­мо на хе­ге­мо­ни­ју у Евро­пи кроз НАТО – ко­ја је има­ла спе­ци­фич­ну при­ме­ну у бал­кан­ским ин­тер­вен­ци­ја­ма–не­го и на та­ко­зва­ном ши­рем Сред­њем Ис­то­ку, што укљу­чу­је и Кав­каз и цен­трал­ну Ази­ју, у шта по­не­кад свр­ста­ва­ју и Бал­кан. Ши­ре при­ме­ње­но, то зна­чи да ми­шље­ње би­ло ко­је дру­ге си­ле, или мо­гу­ће ком­би­на­ци­је си­ла, не мо­же над­ја­ча­ти ми­шље­ње Аме­ри­ке на би­ло ко­јој тач­ки пла­не­те. Ва­жна ло­гич­на по­сле­ди­ца прет­ход­ног је на­пор да се ума­њи моћ од­ре­ђе­них ре­ги­о­нал­них си­ла, на­ро­чи­то Ру­си­је.” Те­жња за хе­ге­мо­ни­јом би­ла је и је­сте дво­стра­нач­ка, оту­да на­ста­вак гре­ша­ка на Бал­ка­ну. Не­сла­га­ње из­ме­ђу огром­не ме­диј­ске по­кри­ве­но­сти по­след­њег Бин Ла­де­но­вог сним­ка и пот­пу­ног из­о­ста­ја­ња то­га у слу­ча­ју ућут­ки­ва­ња го­спо­ђе Прен­тис у Ха­гу под­се­ћа нас да ни да­нас противтерористичка стра­те­ги­ја ни­је мо­гу­ћа без прет­ход­ног при­зна­ва­ња не­ка­да­шњих гре­ша­ка аме­рич­ке по­ли­ти­ке ко­ја је га­ји­ла те­ро­ри­зам.Осам го­ди­на тај­ног и јав­ног по­др­жа­ва­ња по­сто­ја­ња исла­ми­стима на Бал­ка­ну ад­ми­ни­стра­ци­је Клин­тон–Ол­брајт би­ле су мо­рал­на ка­та­стро­фа и де­бакл ме­ђу­на­род­не по­ли­ти­ке. Чи­ње­ни­ца да се овај де­бакл на­ста­вља и под Бу­шом по­ка­зу­је ка­ко кре­а­то­ри ме­ђу­на­род­не по­ли­ти­ке у Ва­шинг­то­ну, као давни Бур­бо­ни, ни­шта не уче и ни­шта не за­бо­ра­вља­ју.
АнтрфилеОзбиљна противтерористичка стра­те­ги­ја данас ни­је мо­гу­ћа без прет­ход­ног при­зна­ва­ња гре­ша­ка аме­рич­ке по­ли­ти­ке ко­ја је га­ји­ла те­ро­ри­зам. Осам го­ди­на тај­ног и јав­ног по­др­жа­ва­ња по­сто­ја­ња исла­ми­стич­ких кам­по­ва на Бал­ка­ну ад­ми­ни­стра­ци­је Клин­тон–Ол­брајт би­ле су мо­рал­на ка­та­стро­фа и де­бакл ме­ђу­на­род­не по­ли­ти­ке

0 Comments:

Post a Comment

<< Home

Name:

Powered by Blogger