Saturday, September 02, 2006

Т Е З Е за програмску оријентацију часописа "Национални интерес"

Т Е З Е
за програмску оријентацију часописа "Национални интерес"

I – Стање у Србији на почетку 21. века

Током 20. века српски народ је претрпео огромне националне губитке уз духовно, културно и морално раскорењивање, што је довело до поништавања и угрожавања готово свих тековина и вредности српске националне борбе, ослобођења и демократског препорода у 19. веку. Улажући своју државност и националне интересе у Југославију, Србија и њено вођство учинили су погрешан историјски избор, чије се погубне последице настављају све до данас. У другој Југославији као идеолошкој држави и лажној међунационалној заједници, губици српског народа су се наставили и увећавали, јер је у њој дошло до систематског растакања српске државности и српских националних интереса, као и духовних и културних вредности српског народа.
Најтеже губитке српски народ је доживео у процесу распада Југославије, крајем 20. века, а пре свега:

- није уважена непобитна историјска и правна чињеница да је Југославија изворно настала самоопредељењем четири равноправна и државотворна национална субјекта, од којих су два припадала српском националном корпусу и то Срби са простора Краљевине Србије и Срби са простора државе Словенаца, Хрвата и Срба, створене нестанком Аустроугарске; да су Југославију конституисала два државна субјекта: држава Словенаца, Хрвата и Срба (као равноправних националних субјеката) и Краљевина Србија (којој су се пре тога прикључиле држава Црна Гора и покрајина Војводина); да је од оснивања до распада Југославија имала непрекинут државноправни континуитет, тако да формирање република као федералних јединица у току и после Другог светског рата, није било од утицаја на трајно право самоопредељења поменута четири национална субјекта који су били једини оснивачи Југославије;

- насупрот непобитном праву на самоопредељење које је као посебан национални субјект са простора Хрватске, БиХ, Славоније и Далмације стекао при оснивању Југославије у истом државотворном статусу као и Хрвати и Словенци, српски народ је у деведесетим годинама геноцидном политиком етничког чишћења и истребљивања масовно прогнан са простора Хрватске и БиХ, на којима је живео вековима, док му је стечено и неприкосновено право на самоопредељење ускраћено самовољом и нелегитимним одлукама међународних чинилаца и противуставно отцепљених држава Хрватске и БиХ;

- крајем 20. века, државни и национални интереси српског народа нашли су се на удару ненаклоњених суседних држава и конзервативних кругова у свету, што је после одвајања и разарања српских земаља угрозило развој и опстанак српске матице и српског народа у целини; све ово кулминирало је ратом земаља НАТО пакта против Србије и војним запоседањем Косова и Метохије 1999. године, а настављено допуштеним албанским насиљем и етничким чишћењем Срба, са циљем незаконите сецесије тог неотуђивог дела српске државне територије и стварања друге албанске државе на тлу Европе.


- као највећи губитник и жртва распада Југославије изазваног илегалном сецесијом Словеније и Хрватске од југословенске федерације, Србија се почетком 21. века нашла у крајње неповољном геополитичком положају и под бременом великих унутрашњих друштвених и развојних проблема, који се не разрешавају ни после смене претходног ауторитарног режима; у Србији с муком преживљава неколико стотина хиљада изгнаника из Хрватске, БиХ и са Косова и Метохије; продужује се економска криза и расте број незапослених који премаша трећину радно активне популације, док се у протеклим годинама из земље иселило више стотина хиљада образованих младих људи; продубљује се социјално раслојавање и социјална криза, јер већина становника живи у сиромаштву, или је на граници егзистенцијалних могућности; у истом раздобљу недостаје компетентна предузетничка елита, а узак круг ратних и послератних профитера, уз помоћ странака и политичара, увећава богатство присвајајући национална добра путем привилеговане приватизације или другим недозвољеним средствима, без обзира на крајње неповољне последице ових злоупотреба по привреду и социјално стање највећег дела грађана; у тим условима у порасту је биолошко осипање и угрожавање здравља становништва, али и криминал и сви други облици социјалне патологије;

- стање у политичком организовању и јавном животу Србије није боље него у економији и друштву; пет година после политичких промена и даље се одржава више стотина политичких странака и неколико хиљада невладниих организација, од којих највећи део нема готово никакве подршке у друштву нити делује у корист општих и јавних, већ партикуларних интереса, често мимо закона и недопуштеним седствима; у политичком систему, због сукоба међу бројним политичким претендентима умножавају се конфликти, док механизми за њихово разрешавање недостају или не функционишу; у друштву се и даље одржава дефицит права и правне државе, ауторитета и политичког консензуса, а легитимне установе и процедуре заобилазе се и замењују ефемерним политичким нагодбама и међусобним условљавањима политичара и странака на штету дугорочних и општедруштвених интереса; механизми средишње регулације и контроле ослабљени су или блокирани страначком деобом и приватизацијом јавних институција, које су и под знатним утицајем финансијских моћника и неформалних група и њихових посебних интереса; у хоризонталној и вертикалној организацији власти нема довољно повезаности и сарадње у остваривању друштвених потреба и заједничких интереса, као ни пуне одговорности и ефикасности у одлучивању о потребама, правима и обавезама грађана и комуницирању са њима; осамостаљивање јавних институција према друштву и њихово везивање за страначке и друге групне интересе изазива конфузију, отуђивање, дезоријентацију и осећање немоћи у јавности и међу грађанима, слабећи поверење у постојећи поредак и угрожава дефинисање и остваривање приоритетних националних и државних задатака и циљева.


- најкрупнија слабост у политици и јавном животу је одсуство обједињене и на демократском консензусу утемељене стратегије економске и социјалне реформе и модернизације која би омогућила максимално активирање и обједињавање унутрашњих капацитета и ресурса, ради увећања привредне снаге Србије, пораста запослености, социјалне сигурности и стандарда становништва; због преваге партикуларних интереса, сукоба и различитих оријентација или недовољне способности политичара и носилаца власти, недостају неопходни консензуси о најважнијим и међусобно повезаним питањима и изазовима који стоје пред Србијом као што су: решавање будућег статуса Косова и Метохије, односи у државној заједници са Црном Гором, доношење устава и изградња институција правне државе, укључивање у Европску унију и друге међународне организације; изостају темељније реформе изборног и страначког система и целовити програми одбранбене и заштитне стратегије од опасности сепаратизма, аутономаштва и растућих опасности даље фрагментације српског државног простора; држава и други друштвени чиниоци не поклањају довољно пажње организованом лобирању, представљању и промоцији легитимних демократских права и интереса Србије у утицајним институцијама најмоћнијих држава, европским и светским центрима политичке моћи и међународним организацијама: у тој значајној области нису обједињене активности државних органа и јавних институција, угледних личности, стручних, научних и невладиних организација, српске дијаспоре и страних улагача и компанија у Србији;


- недостају адекватни одговори и активне мере против отворених покушаја даље фрагментације и растакања српског културног простора, почев од уништавања српских културних добара и тековина на Косову и Метохији, до насртаја на српску цркву и вероисповедање у њој, као и на српски језик, који сачињавају главну матрицу националног и културног идентитета српског народа; у редовима интелигенције и интелектуалаца нема довољно јединства и ангажовања у одбрани и промоцији културних вредности, тековина и права српског народа и то највише због политичких подела, сукоба и утицаја изнутра и споља;


- национални и државни инереси Србије, која се на почетку 21. века нашла у веома неповољним унутрашњим и спољним приликама, не могу се поредити са одговарајућим интересима развијенијих и стабилнијих земаља у свету; многи од данашњих националних интереса Србије своде се на ургентне и изнуђене задатке очувања и одбране елементарних легитимних права српског народа, угрожених изнутра и споља, а ти циљеви могу се успешно остваривати само потпунијом сагласношћу свих способних и демократских снага друштва, ангажованих на афирмацији истине и правде за Србију и српски народ; упоредо се одбраном својих угрожених права и интереса, Србији су неопходне дугорочне и темељне привредне, друштвене, уставне и политичке реформе усклађене са напредним европским и светским процесима и усмерене ка демократском националном и друштвеном преображају, ради достизања вишег нивоа развоја и стабилности и на тој основи равноправног и достојног укључивања у савремену Европу и свет.

II – Програмски задаци и оријентација часописа

Имајући у виду чињеницу да су на почетку 21. века државни и национални темељи Србије угрожени изнутра и споља; да у друштву као и у великом делу политичког вођства нема довољно свести и сазнања о стварном геополитичком положају и унутрашњем стању земље; да недостају стратегије и програми националног и државног развоја као и довољно познавање могућности и путева њиховог остваривања, да су неопходна свестрана научна и стручна истраживања и студије који би могли помоћи у формулисању стратегијских приоритета у заштити, очувању и остваривању националних и државних интереса; да је неопходно потпуније организовање и ангажовање научних и стручних снага у земљи и свету заинтересованих за унапређење и продубљивање спознаја у овој области, часопис Национални интерес своје научно, стручно и јавно деловање усмерава на најважнија питања националних и државних интереса Србије и то на:
1. систематско и темељно праћење, проучавање и научно тумачење појава, процеса и тенденција на унутрашњем и међународном плану од значаја за заштиту, остваривање и унапређење државних интереса Србије и националних интереса српског народа;
2. јачање свести, споразума и сагласности у народу, а посебно у редовима интелигенције, политичког вођства и угледних личности о најважнијим националним и државним интересима Србије и српског народа, уз подстицање заједничких активности и сарадње ради њиховог успешнијег остваривања и промоције;
3. успостављање, изградњу и ефикасно функционисање модерне демократске и правне државе на српском државном простору и њено уставно утемељење и уређење, ради потпуније друштвене стабилности и ефикасније реализације националних интереса српског народа;
4. неговање демократске политичке културе и духа толеранције у друштву и јавном животу уз пуно поштовање права, обавеза и достојанства сваке личности, без ускогрудости, шовинизма и дискриминације, како би Србија као слободна и демократска земља подигла свој углед и постала привлачна за своје грађане, припаднике мањине, Србе изван матичних граница и припаднике свих других народа;
5. веће и свестраније обавештавање и упознавање домаћих политичара, јавних личности, научне и стручне јавности и медија, као и одговарајућих кругова у Европи и свету о стању и положају српског народа, проблемима развоја, као и националним и државним приоритетима Србије и њиховом остваривању;
6. питања територијалне реинтеграције и целовитости српске државе и проблеме реституције штета нанетих Србији и припадницима српског народа током минулих ратова, уз поштовање пођеднаких права других држава или припадника других народа, у складу са међународним нормама и стандардима;
7. модалитете повезивања српске матице са припадницима српске дијаспоре, као и са утицајним и угледним институцијама и личностима у Европи и свету, ради заједничког деловања на реализацији легитимних права и интереса Србије и српског народа;
8. питања равноправног положаја Србије у међународним односима и њеног укључивања у европске и светске интеграције и организације;
9. развијање научне и стручне основе за формулисање националних стратегија и приоритетних програма од општедруштвеног, привредног, политичког, социјалног, правног и културног значаја;
10. очување и промоцију духовног и културног наслеђа и јединства српског народа у матици, суседству и свету, као и културних добара, тековина и темељних обележја српског националног идентитета, уз његово обогаћивање напредним садржајима и вредностима савременог света;
11. унапређење система образовања, школског система, просвећености омладине и кадрова, као и савремених стручних знања;
12. развијање и остваривање ефикасније и праведније социјалне заштите и социјалне сигурности угрожених грађана, ефикаснијим мерама државе и широм применом начела солидарности.

У остваривању ових програмских задатака часопис Национални интерес очекује сарадњу свих заинтересованих научних, стручних и јавних радника, којима се обраћа позивом на сарадњу.

0 Comments:

Post a Comment

<< Home

Name:

Powered by Blogger