Sunday, November 12, 2006

INTERVJU

Razgovor nedelje: Srda Trifkovic, analiticar

Sta Srbija hoce na Kosmetu

Predugo su srpski zvanicnici oklevali da se direktno obrate javnosti zapadnih zemalja sa upozorenjem na dzihadisticku komponentu Dalje podilazenje islamskim interesima na Balkanu predstavlja dugorocnu pretnju za zapadnu civilizaciju i samu Ameriku. Na tom pitanju Srbi i Zapad mogu da nadu dodirnu tacku. Sa stanovista odraza trenutnog stanja na Balkanu na rat protiv terorizma, nezavisno Kosovo predstavljalo bi katastrofu pre svega za americke interese. Sve su glasnija upozorenja da bi takvo Kosovo predstavljalo crnu rupu u Evropi prvenstveno zbog svojih veza sa - svetskim dzihadom.

Insistirajuci na stavovima poput ovih, kao kljucnim za uspostavljanje drugacijih odnosa Srbije sa Zapadom i Amerikom u susret odlozenom resenju za Kosovo, dr Srda Trifkovic, direktor Centra za medunarodne odnose Rokford instituta i spoljnopoliticki urednik mesecnika "Kronikl", najavljuje skup pod naslovom "Opcije za Kosovo" zakazan za pocetak decembra u Beogradu, u organizaciji Americkog saveta za Kosovo, ciji je on konsultant. Ova nevladina organizacija osnovana je u Vasingtonu na inicijativu i sredstvima Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije. Sam Srda Trifkovic je zbog svojih tvrdih i kontroverznih stavova neretko predmet polemika i osporavanja, a ponekad i optuzbi da njegov gerilski analiticki stil nanosi stetu upravo onome za sta se najvise zalaze. .

Dzihad ili "sveti rat" je tema o kojoj poslednjih godina najvise govorite i pisete. Neobicno je da se sada sve cesce o tome govori i kad je rec o BiH i Kosovu. Nije li preterano svoditi citavu jednu religiju na njen ekstremni izraz?

- Ako pogledamo koliko je niklo dzamija na Kosovu, u zapadnoj Makedoniji, u Raskoj i u BiH tokom poslednje decenije, i ako se malo pozabavimo izvorima sredstava za njihovu gradnju, videcemo da je tu prvenstveno saudijski i nesto manje iranski novac. Takode su tu prisutni Emirati i Kuvajt. Bez obzira na to da li to dolazilo iz drzavnih sredstava ili takozvanih karitativno-dobrotvornih institucija koje samo recikliraju pare istog porekla, sustina je ista: da se krene na indoktrinaciju zivlja koje je bilo islamsko samo u tradicionalnom smislu, a sada prvi put dobija tvrdi kadar posvecenih aktivista obrazovanih na institucijama kao sto su islamski univerziteti u Dzedi i Kairu. To su ljudi koji vide Balkan kao podrucje na kome je islamska zajednica u porastu i gde koriste svetovne institucije neislama i pozivanje na principe ljudskih prava i sloboda da bi ostvarili svoje dugorocne ciljeve. Ideolozi vehabizma tako vide Kosovo kao jednu od karika u "zelenoj transferzali". Rec je o terminu koji je izasao iz upotrebe jer se poistovecuje sa paranoidnim diskursom iz Milosevicevih vremena, a istovremeno je paradigma koju pobornici ekspanzije globalnog dzihada vide kao deo svog projekta. .

Rizikujete da Vas zbog ovoga smeste medu pobornike teorije zavere...

- Potrebno je ponovo se pozabaviti pitanjem zelene transferzale kao civilizacijskim geopolitickim projektom koji je zapoceo jos u 14. veku, a sada je ponovo u naponu. Uzdrzavati se od takve analize u ime neke politicke korektnosti, u trenutku kada u samom zapadnom svetu sazreva spoznaja o sustinskoj nekompatibilnosti islama sa zapadnim institucijama, bilo bi u najmanju ruku glupo, da ne kazem kriminalno. .

Zasto se danas tome daje toliki znacaj?

- Taj argumenat 90-ih godina nije mogao da se prezentuje na pravi nacin jer pre svega u samom zapadnom svetu jos nije bila sazrela ta spoznaja. Njeno sazrevanje tek je zapocelo 11. septembra 2001. godine. Drugo, u samoj Srbiji na vlasti je bio covek i vladajuca struktura po njegovoj meri i ukusu koji nisu bili sposobni da prezentuju takve stavove na verodostojan nacin, koji ne bi budio sumnju da to cine iz sopstvenog politickog racuna. .

Kazete da se upravo na tom terenu mogu naci dodirne tacke Srbije i SAD u borbi protiv terorizma. Kako u aktuelnim pregovorima i spoljnopolitickom delovanju Srbije nametnuti tu podudarnost interesa kao dominirajucu?

- Predugo su srpski zvanicnici oklevali da se obrate direktno javnosti zapadnih zemalja sa upozorenjem na dzihadisticku komponentu. O toj opasnosti imamo bogatu dokumentaciju i iste argumente trebalo bi koristiti i protiv zahteva za reviziju Dejtona i insistiranju na daljoj centralizaciji BiH i likvidaciji entiteta. Potrebno je uspostavljati direktne i lateralne veze sa onim grupama za pritisak u americkom javnom i politickom zivotu koje mogu da se nadu na istoj talasnoj duzini. Tu pre svega mislim na tzv. hriscansku desnicu ili hriscanske konzervativce koji su veoma uticajan politicki blok, a kojih ima na americkom jugu i srednjem zapadu toliko da direktno utici na izbor 38 do 45 kongresmena i bar 20-ak senatora. Slicno valja ciniti i sa jevrejskom zajednicom, koja Srbima nije bila naklonjena tokom ratova 90-ih, a koja zbog te dzihadisticke komponente razmislja danas na jedan novi nacin. .

Zasto bi posle svega Amerika bas u vreme resavanja kosovskog pitanja menjala svoju politiku na Balkanu?

- Drago mi je sto to pitate jer je cilj decembarskog skupa u Beogradu upravo da se ponudi odgovor na to pitanje, tj. da se srpska javnost upozna sa jednom cinjenicom koja tamo nije u ovom trenutku dovoljno jasna; a to je da je americki globalni imperijalni projekat dosao u tesku krizu. Americka politika je u corsokaku u Iraku, sto Ramsfeldova smena indirektno potvrduje. U Avganistanu Talibani su se povampirili, sa Iranom ne znaju sta da rade, naravno i na Korejskom poluostrvu...

Zbog svega toga bilo bi apsurdno da Balkan ostane jedino podrucje gde navodna monolitnost medunarodne zajednice uspeva da se prikazuje kao izvor autoriteta koji Srbi moraju da uvazavaju bez mnogo pogovora. U svetlu te cinjenice, mora se konacno eksplicitno reci ne samo sta Srbija nece - a jasno je sta nece i iz novog Ustava i iz deklarativnih stavova zvanicnika - vec takode i sta hoce. Krajnje je vreme da sa srpske strane dode do artikulacije odredenih modela dugorocnog resenja kosovskih problema na nacin koji bi omogucio albanskoj zajednici da bude svoja na svome, a ne bi remetila ravnotezu snaga na Balkanu. .

Cime bi trebalo zameniti floskulu "vise od autonomije manje od nezavisnosti"?

- Osnovno pitanje je da li ce Kosovo biti medunarodno-pravni subjekt sa stolicom na Ist riveru i sa zastavom ispred zgrade UN. Ukoliko to ne bude slucaj, Srbija bi trebalo da bude spremna na razne modalitete koji su vec primenjeni u drugim delovima sveta, kao u Severnoj Irskoj, na Alandskim ostrvima ili na Kipru. Potrebno je imati institucije kojima bi bilo zagarantovano nemesanje Beograda u jasno precizirane ingerencije Pokrajine, uz sve nadleznosti kosovskih vlasti na izvrsnom, zakonodavnom i sudskom planu izuzev, recimo, spoljne politike i ljudskih prava. .

Kako bi konkretno moglo da izgleda neko od potencijalnih resenja kojima bi bili zadovoljeni principi o kojima govorite?

- Niko na srpskoj strani ne ocekuje da ce se desiti potpuna reintegracija Kosova u sastav srpske drzave sa svim njenim ingerencijama. Treba po ugledu na kiparski model primeniti princip samosvojnosti etnickih zajednica na sopstvenim teritorijama. I sa stanovista evropske i stabilnosti Srbije i njenog ukljucivanja u Evropu, i americkih geopolitickih i strateskih interesa, apsolutno je potrebno da se nadu kreativni modeli koji bi ovoga puta trebalo da budu prezentirani i vlastima u Pristini kao principijelni model koji predstavlja konsenzus medunarodne zajednice. Vreme je da, napokon, pritisak krene i u suprotnom smeru. .

Sta je u toj politickoj ofanzivi najvazniji momenat?

- Ne treba ici na zaostravanje odnosa sa Briselom ili Vasingtonom, ne treba ici glavom kroz zid, ali verujte: ispoljavanje izvesne doze tvrdoce i jasne artikulacije interesa pod kojima se povlaci crta ispod koje se ne ide, dovesce do veceg postovanja Srbije medu donosiocima odluka u SAD. Srbija ce pre da postigne svoj cilj ukoliko u zvanicnom nastupu prema Vasingtonu bude imala karakter normalne drzave. Sve dok Srbija nastavi da bude vazal koji cutke guta knedle, npr. kada joj gospodin Polt preporucuje da se pripremi na gubitak Kosova, to se nece desiti.

--------------------------------------------------------------------------

Protiv podele .

Sta mozete da kazete o podeli Kosova i raspravama na tu temu? - Kosovo bi u celini, makar i nominalno, trebalo da ostane u sastavu Srbije. Pristajuci na gubitak teritorija Srbija bi izgubila mnogo vise u svom potencijalu za obnovu sopstvenog identiteta, nego sto bi dobila u stabilnosti. Ne znamo ni kada ce doci do bitnijih promena u zapadnoj politici koja ce pod uticajem dzihada neizbezno teziti da prekine "zelenu transferzalu". Ne treba iskljuciti mogucnost da, potpuno nezavisno od same Srbije, promenom geopolitickih okolnosti za 10-15 godina dode do izmena spoljnih okolnosti na nacin koji bi pogodovao reintegraciji Kosova u srpsku drzavu.

Radivoje Petrovic

Politika [objavljeno: 12.11.2006.]

0 Comments:

Post a Comment

<< Home

Name:

Powered by Blogger